Lux in tenebris lucent

Волео бих да све оно што не разумем, што не могу појмити са извесношћу да је то што појмим истина, фиктивно заведем у ред, у једноставан, јасан и, пре свега, оригинеран систем чија је једина подлога она апстрактна - животно искуство, и животна начела која из њега настају (дакле, живот). Основна два таква начела, у случају овде "електорнске исповести" би били индивидуализам и креативност; ндивидуализам, аполог отуђености и непресушна, у суштини и недостижна жеља да се живи и после смрти (живети у сећањима других људи) и креативност. Своју креативност сам успео да опојмим, и то визуелно: замислите да постоји сноп светлости који се креће кроз свемир, али који не само да нема почетак, не само да никад није започео, већ да никад неће ни престати (ово је аполог вишем начелу да се све рађа и да све умире). Замислите онда да ви успевате да летите довољно брзо, да можете пратити прогрес вршка тог снопа. Оваквим размишљањем успевам да призовем креативност, да распалим њену ватру и да овим малим текстом макар откинем комад мисли коју, ево, приводим њеном (језичком) крају. И.Ћ.